Fajzer kompanija

Fajzer istorija

Malo je kompanija koje su oličenje termina „farmakološki gigant“ kao što je to kompanija Fajzer. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na šarenoliku istoriju jednog od najvećih proizvođača lekova na svetu.

Fajzer su osnovali 1849. godine dvoje skorašnjih nemačkih imigranata u USA, Charles Pfizer i Charles Erhart. Obojica u svojim srednjim dvadesetim godinama, ova dva čoveka su osnovala nešto što je inicijalno bila proizvodnja finih hemikalija u fabrici Bruklin, koristeći zajam od Pfizer-ovog oca kao kapital.

Prvi proizvod kompanije, ukusan antiparazitski lek koji je napravljen da ima ukus poput karamele, ujedinio je Pfizer-ove veštine hemičara sa Erhart-ovom obukom poslastičara. Proizvod je bio uspešan i uspostavio je šablon za budući razvoj kompanije.

fajzer slika

Komešanje američkog građanskog rata, koji je izbio ubrzo nakon 1862. godine, imalo je podjednako velik uticaj na farmaceutsku industriju u njenom nastanku kao na američko društvo u globalu. „Prvi industrijski rat“ uključivao je proizvođače lekova isto kao i proizvođače oružja. Kao i njihovoj konkurenciji kompaniji Squibb, iznenadna potreba za ogromnim količinama lekova protiv bolova i antiseptika za armije Unije otvorila je veliki prostor za proširenje proizvodnje. Do 1868. godine, Fajzerov prihod se uduplao od početka rata i njihove linije proizvoda su se značajno proširile.

Posle rata, Fajzer je nastavio da se fokusira na industrijske hemikalije jednako kao i na lekove, proizvodeći limunsku kiselinu potrebnu za novu industriju bezalkoholnih pića, podstičući ekspanziju brendova kao što su Coca Cola i Dr Pepper u 1880-im.

Ovo je postao njihov glavni oslonac u dugom nizu godina, postavljajući osnovu za njihov dalji rast. Takođe, kada je snadbevanje vinskom kiselinom bilo poremećeno usled građanskog rata i povećanih carina, Fajzer je razvio svoju proizvodnju postajući glavni snadbevač hemikalijama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Erhart je umro 1891., a Fajzer 1906., ostavljajući kompaniju od oko 200 zaposlenih u rukama Emil Pfizer-a, koji je vršio funkciju direktora do 1940-ih godina, poslednji član porodice Fajzer uključen u upravljanje kompanijom.

Pod njegovim upraviteljstvom, Pfizer-ova stručnost u naučnim proizvodnim metodama se značajno razvila. Njihovi naučnici su 1919. započeli proizvodnju fermentacijom plesni limunske kiseline iz melase, oslobađajući svoje poslovanje limunskom kiselinom od evropskih zaliha limunovog voća, koje je poremetio Prvi svetski rat.

Razvili su proces fermentacije u dubokim rezervoarima čiji su principi kasnije bili upotrebljeni u proizvodnji penicilina. Kao posledica Pfizer-ove inovacije, cena limunske kiseline je padala u narednim decenijama, sa vrednošću hemikalije koja je opala za pet šestina u 20 godina. Kompanija je 1936. godine otkrila metod za proizvodnju vitamina C bez fermentacije, koji su ubrzo proširili na B2 i B12 između ostalog, postajući munjevitom brzinom vodeći proizvođač vitamina – hemikalije koje su predstavljale novinu u to vreme.

Ova stručnost u procesu fermentacije i farmaceutske proizvodnje velikog obima stavila je Fajzer na dobru poziciju kada je 1941. godine američka vlada apelovala na farmaceutsku industriju za pomoć u proizvodnji penicilina za ratne napore.

U jedinstvenoj kolaboraciji, Fajzer je radio sa vladinim naučnima, istraživačima poput Frederick Banting-a koji je radio na leku pre rata, i mnoštvom drugih aktera u industriji da značajno poboljšaju efikasnost proizvodnje lekova, kako sa ponosom navode „većinu penicilina koja je otišla na kopno sa savezničkim trupama na D-dan napravio je Fajzer“.

Antibiotici su obeležili prelazak na savremeni Pfizer. Njihov nastavak penicilina bio je tetramicin, prvi put plasiran na tržište 1950. godine, koji je ujedno bio i njihov prvi vlasnički lek i prvi lek za koji je kompanija koristila prodajne predstavnike, započinjući sa osam članova ono što će ubrzo postati njihova zastrašujuća sila prodavaca.

Fajzer je inicirao svoju prvu veliku internacionalizaciju seleći se u devet novih zemalja 1951. godine. U to vreme su postavili svoju lokaciju u gradu Sandwich u Ujedinjenom Kraljevstvu, prvobitno samo da bi završili obradu jedinjenja iz Amerike, ali je zbog carina na uvezene proizvode kompanija ubrzo proširila fabriku prilagođavajući je proizvodnji lekova od nule. Pfizer-ova međunarodna ekspanzija je ukazala veliko poverenje njihovom lokalnom osoblju u poređenju sa drugim organizacijama, zapošljavajući državljane i dajući im dosta autonomije.

Oblasti na koje je Fajzer usmerio svoja istraživanja su se takođe proširile ovih godina. 1952. godine Fajzer je osnovao svoj poljoprivredni odsek, započevši svoj poduhvat u oblasti zdravlja životinja, a 1953. godine je pridobio Roerig-a, specijalistu za nutritivne suplemente, koji je bio pripojen kao samostalna uprava.

Do 1960-ih godina, Pfizer se našao na svojoj „najraznovrsnijoj tački u istoriji“ – po sopstvenim rečima, njihovi interesi su se „protezali od lekova do parfema i petrohemikalija, sve do proizvoda za kućne ljubimce“.

Kroz 60-e i 70-e, kompanija je nastavila da dostavlja nove lekove, kao što je antibiotik za široku primenu Vibramicin, i proširuje svoju istraživačku bazu, reorganizujući svoje operacije za istraživanje i razvoj 1971. godine u Centralno Istraživačko Odeljenje i povećavajući potrošnju na ovu oblast kompanije sa 5% na 15% prihoda.

Ovaj fokus na inovaciji je počeo da se isplaćuje 1980-ih sa serijom velikih uspeha, od kojih je prvi, COX inhibitor pod imenom Feldene, izašao na tržište 1980. vrlo brzo postajući jedan od najprodavanijih antiinflamatornih lekova u svetu.

Ubrzo su usledili drugi, uključujući Glucontrol, napravljen za dijabetičare, i Procardia, lek za povišen krvni pritisak. 1990-e i 2000-e će podići ovu seriju uspeha na novi nivo.

Lek statin Lipitor, koji je odobren 1997. za Warner-Lambert pre njihovog spajanja sa Pfizer-om, postao je najprodavaniji lek na recept ikada, donoseći zaradu Pfizer-u od 12 biliona dolara 2007. godine, četvrtinu njihove ukupne prodaje.

Gotovo da nije prošao kroz klinički razvoj, suočavajući se sa problemima neefikasnih hiralnih izomera i ograničene efikasnosti u testiranju na životinjama, ali je pokazao veliku učinkovitost u ispitivanjima na ljudima da je oduvao konkurenciju.

Ali, Fajzerov takoreći holivudski hit iz 1990-ih je bila mala plava tableta pod nazivom Viagra. Inicijalno osmišljena u lokaciji Sandwich u Ujedinjenom Kraljevstvu kao lek za povišen krvni pritisak, otkriveno je da ima „neočekivane“ nus-pojave koje su navele kompaniju da brzo promeni oznaku u lek za erektilnu disfunkciju.

Ali, uprkos kulturnoj sveprisutnosti, Viagra se nedavno suočila sa neizbežnom pretnjom od konkurencije i generičkih lekova, padajući sa 92% tržišta erektilne disfunckije u 2000. na oko 50% u 2007. godine, uz jaku konkurenciju lekova kao što su Cialis i Levitra.

Fajzer – Usponi i padovi

Kao većina farmaceutskih kompanija te veličine, Pfizer se suočio sa svojim delom kontroverzi kao jedan od najpoznatijih proizvođača lekova na svetu.

  1. godine, Fajzer je suočen sa više od 2 milijarde dolara isplate pravnih poravnanja zbog markentiških praksi za lekove, i otprilike u to isto vreme je najavljeno da će zatvoriti veliki broj proizvodnih i instraživačnih lokacija širom sveta, uključujući i svoj objekat u Sandwich-u, koji je u to vreme zapošljavao 2400 ljudi (na kraju je ipak zadržao umanjeno prisustvo na toj lokaciji).

Kasnih 2000-ih/ranih 2010-ih godina, Fajzer, kao i većina drugih velikih farmaceutrskih kompanija, takođe je imao poteškoće u poslovanju, gde su lekovi pokrivali 40% zarade od patenata i niz kontroverznih neuspeha lekova u razvoju, kao što je lek protiv povišenog holesterola torcetrapib koji je uzrokovao značajan porast smrtnosti u poređenju sa kontrolnom grupom u kliničkim ispitivanjima.

Vesti o ovom katastrofalnom rezultatu su stigle par dana nakon što je CEO kompanije Jeff Kindler hvalio ovaj lek kao potencijalno „jedno od najvažnijih jedinjenja naše generacije“. Isto tako je tanezumab, lek protiv osteoartritisa, propao u procesu ispitivanja.

Međutim, ovi izazovi u centralnoj misiji otkrivanja lekova su naveli Fajzer da se usredsredi na druga sredstva usmerena ka zadržavanju dominantne pozicije. Jedna stvar koja je istakla ovaj promenjeni fokus je imenovanje Kindler-a za CEO kompanije 2006. godine.

Kindler se školovao za pravnika i bio je relativno nov zaposleni kada je dobio vodeću poziciju u odnosu na druge sa mnogo dužom istorijom naučnog iskustva, ističući sve veću važnost pravnih i marketinških pitanja u odnosu na tradicionalno istraživanje i razvoj. Nasledio ga je Ian Read i kasnije Albert Bourla.

Možda očekivano za najveću kompaniju u jednoj od najvećih industrija u svetu, Pfizer je takođe vičan u vršenju značajnog političkog uticaja zarad čuvanja sopstvenih interesa, dolazeći na mesto šestog najvećeg lobiste u Vašingtonu i trošeći 25 miliona američkih dolara samo na lobiranje tokom usvajanja Obaminog zakona o zdravstvenoj reformi.

Igrao je ključnu ulogu u guranju problema falsifikovanih lekova na vrh lestvice političke agende, delom zbog vlasništva nad lekom koji je najviše falsifikovan – Viagra. Takođe je zauzeo veoma kritičan stav prema paralelnoj trgovini i postao jedan od onih koji zagovaraju zabranu prepakovanja farmaceutskih proizvoda u EU.

Uprkos velikom političkom uticaju, kompanija je takođe pokušavala da popravi svoj imidž farmaceutskog montruma, kao i većina drugih u industriji, velikodušnim trošenjem novca u dobrotvorne svrhe, donirajući lekove za HIV podjednako siromašnim zajednicama u Ujedinjenim Američkim Državama, kao i zemljama u razvoju.

Doba mega-spajanja

Od prelaska u novi milenijum, Fajzer je započeo niz mega-spajanja, progutavši Werner-Lamber 2000., Pharmacia i Upjohn 2002., Wyeth 2009. i Medivation 2016.

  1. godine kompanija je platila 17 milijardi dolara da stekne Hospira-u, firmu specijalizovanu za injekcije i biološke lekove slične drugim biološkim lekovima, u vreme kada su imitacije bioloških lekova počele da talasaju tržište. Izgledalo je kao da je sklopljen poslovni dogovor bio preteča Pfizer-ovim planovima da odvoji poslovanje lekovima zaštićenih patentom od svog nepatentiranog portfolija.

Ovi planovi će uskoro biti napušteni, a Hospira će ostati ključni deo središta Pfizer-ove organizacije – ali se ideja odvojenih poslovnih jedinica nije potpuno napustila.

Fajzer je 2017/2018-e godine pokušao da proda svoju potrošačku zdravstvenu jedinicu, ali su se kupci uključujući Proctor & Gamble i GSK povukli iz dogovora.

Ovo je navelo Fajzer da promeni svoju taktiku i umesto toga kompanija je završila potpisujući ugovor sa GSK da spoje potrošačke zdravstvene delatnosti ove dve kompanije i formiraju zajedničko preduzeće sa kombinovanom godišnjom zaradom od 12.7 milijardi dolara.

Pfizer i GSK planiraju na duže staze da potpuno prodaju posao i uberu plodove, dok se očekuje da se spajanjem dva preduzeća uštede troškovi za oba partnera.

Isto tako, Fajzer je 2019-e najavio dogovor spajanja svog poslovanja generičkim lekovima Upjohn sa Mylan, stvarajući kombinovano preduzeće pod imenom Viatris.

Ugovor vredan 12 milijardi dolara odobren je u Novembru 2020. godine, stvarajući generičkog behemota sa godišnjim prihodima od oko 19 do 20 milijardi dolara i operacijama na 165 tržišta širom sveta.

Doduše, ovu eru su obeležila i dva velika neuspešna pripajanja koja su flertovala sa kontroverzom zbog Pfizer-ove namere da iskoristi poreske rupe u zakonu.

  1. godine kompanija je ponudila oko 100 milijardi dolara za pripajanje britanske firme AstraZeneca (koja je u to vreme prolazila kroz težak period). Činilo se da AstraZeneca nije zainteresovana za tu ideju i ponuda je odmah postala kontroverzna u Evropi i Americi. To spajanje bi stvorilo najveću farmaceutsku kompaniju na svetu – i pružilo bi Pfizer-u način da izbegne plaćanje skupih američkih poreza na stranu zaradu (stav koji je predsednik Barack Obama žestoko kritikovao).

Zaista, kritičari su se plašili da je ovo menjanje prebivališta bio glavni cilj spajanja i da Fajzer ne bi održao investiranje u istraživanja i razvoj u UK na duže staze.

Neočekivano, britanski parlament se na kraju uključio, što je možda podvuklo važnost AstraZeneca-e za naučni sektor u zemlji, tražeći i od AstraZeneca-e i od Pfizer-a da raspravljaju o budućnosti kompanije na parlamentarnom saslušanju.

Činilo se da Fajzer nije bio u stanju da ublaži zabrinutost premijera David Cameron-a i poslovnog sekretara Vince Cable-a.

Nakon mnogobrojnih „prijateljskih ponuda“ i podjednako mnogo odbijanja, Fajzer je na kraju dao konačnu ponudu od 69.3 milijarde funti (118 milijardi dolara) – koja je takođe bila odbijena od strane AstraZeneca-e, sa obrazloženjem kompanije da je ponuda „neadekvatna“.

Leif Johannson, direktor AstraZeneca-e, nije ublažio svoje reči, govoreći: „Čini se da je Pfizer-ov pristup kroz sve njegove pokušaje spajanja sa AstraZeneca-om u osnovi bio vođen korporativnim finansijskim koristima uštede troškova i minimalizacije poreza za svoje akcionare.

„Od našeg prvog sastanka u januaru do naše zadnje diskusije juče, kao i u mnogobrojnim telefonskim razgovorima u međuvremenu, Fajzer nije uspeo da iznese ubedljiv strateški, poslovni ili vrednosni slučaj. Odbor je čvrsto uveren u pogledu odgovarajućih uslovi koji se preporučuju akcionarima.“

Međutim, to nije omelo Pfizer-ovu želju da preseli svoje sedište van SAD-a. Naredne godine je takođe pokušao da izvrši ’obrnuto preuzimanje’ irske farmaceutske kompanije Allergan – gde bi tehnički Allergan preuzeo američku kompaniju i preimenovao se u Fajzer, omogućavajući Pfizer-u da svoju poresku osnovu ima u Irskoj.

U to vreme pogodba od 160 milijardi dolara je bila najveća ikada viđena u farmaceutskom sektoru.

Ali uskoro se Obamina administracija velikom silom spustila na takve poslove sa ’poreznom inverzijom’, menjajući zakone na način koji je učinio da takva pogodba više ne bude privlačna Pfizer-u.

FAjzer Bez znakova usporavanja

Uprkos određenim preprekama, Fajzer ostaje jedna od najvećih farmaceutskih kompanija danas. Sama veličina kompanije je zapanjujuća, sa ukupno dosta preko 100.000 zaposlenih.

Jedan komentator je uporedio 38000 prodajnih predstavnika kompanije sa „tri vojne divizije“, prodajni tim koji je, ni manje ni više, bio ovekovečen u holivudskoj romantičnoj komediji – Ljubav i druge droge, sa Jake Gyllenhaal-om i Anne Hathaway u glavnim ulogama.

A s obzirom da je kompanija postala jedna od prvih u svetu čija je vakcina za Covid-19 odobrena – putem njene saradnje sa BioNTech-om – izgleda kao da smo tek na početku toga da vidimo u kom smeru bi kompanija mogla da ide u budućnosti.

Sama Pfizer-ova raznovrsnost i ekonomija velikog obima verovatno ukazuju na to da će kompanija posedovati moć da oblikuje farmaceutsku industriju kroz dobar deo 21-og veka. Sa prstima umešanim u sve, od malih molekula do bioloških lekova u svakoj kliničkoj oblasti, do matičnih ćelija i potrošačkih dobara, Fajzer će sigurno proslaviti svoju 200-u godišnjicu na jakoj poziciji na kojoj je proveo zadnjih 160 godina.